Хиландарска даровница

 Српски језик

By: Dragoslav Batica Savic

56 pages

ПЕРИВОЈ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

По упутству самога Господа Бога Живога, по Његовом Божанском Промислу, на полуострво Атос
приспела је бродом, заједно са Светим Апостолом Јованом.
Пресвета Богородица да проповеда о животу, страдању и васкрсењу Сина свога
и Бога нашега Исуса Христа.
Тако, до дана данашњег, благослов Мајке Божије чува и надахњује Свету Гору Атонску.
Који век касније, Константин Велики, први хришћански владар изабаро је Атонско полуострво
за своју престоницу. Када је, међутим, чуо да је то земља Богородичина, Константин је,
мада "велики", одустао. Доказао је, заправо, да је још већи и одмах је, у славу Богородице,
подигао три храма и довео прве монахе на Атон.
Први је у Кареји - самом центру Свете Горе, и два храма на местима, где се Пресвета Мајка Божија
појавила, а затим у небо узнела.
Дело Константина Великог наставио је Теодосије Велики. 
Подигао је, између осталих и манастир Ватопед. Велику евност је показала и његова кћи, Пулхерија,
саградивши манастире Ксиропотам и Есфигмен. Подигла је манастире, али није могла да остане на
Светој Гори. Јер, када је једног хтела да уђе у Ватопед, зауставио је глас Богородичин.
Тада је решено да ниједно женско биће не сме да дође на Атон. Женама је чак забрањено да
стану ногом на ову свету земљу. То правило се до данас веома строго чува.

Света Гора Атонска је место тиховања и молитве за људе који су свој живот посветили Богу,
а онда, кроз молитвено заузимање, и целом људском роду. То су монаси који се, 
узевши завете послушности, сиромаштва и телесне чистоти - целомудрености, труде испуне живот
свим врлинама да бисмо се и ми, који томе нисмо посвећени, угледали на њих и свој живот поправили.